Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 20. до 26. јануара 2020. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције Интересне групе за рак грлића материце, када је Савет Европе донео препоруке о започињању Кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце.
Препознајући значај ове кампање, Србија већ тринаести пут активно учествује у њеном обележавању.
Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.
Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. ”РАНО ОТКРИВАЊЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган који ће обележити потребу да још једном апелујемо на жене одређених узрасних група да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и искористити неки од доступних превентивних прегледа.
Током 2016. године у Србији је регистровано 1239 новооболелих жена свих узраста од рака грлића материце, а током исте године 453 жене су у Србији умрле од ове врсте рака. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на петом месту у Европи, после Летоније, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије. Такође, наша земља се и по умирању од ове врсте рака код жена налази на петом месту у Европи, после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.
Најефикаснија мера примарне превенције је имунизација против хуманог папилома вируса, али имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа, будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у преинвазивној фази.
Европска асоцијација за рак грлића материце (ЕЦЦА) је дала препоруке за обележавање Недеље превенције. Препоручене активности се односе на:
- дистрибуцију едукативно-промотивног материјала на јавним местима, као и пружање савета и информација о значају коришћења доступних превентивних програма,
- организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама, на факултетима, у радним организацијама,
- организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције,
- организовање предавања о превенцији рака грлића материце за адолесенте у средњим школама,
- одржавање семинара о превенцији рака грлића материце намењених студентима медицине као и здравственим радницима,
- јавне манифестације, наступи на медијима, и слично са порукама о значају ПАП-а прегледа, као и одзива на скрининг рака грлића материце,
- дискусије на друштвеним мрежама на тему превенције грлића материце.
У недељи која је пред нама потребно је интензивирати активности на промоцији значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције рака грлића материце.
Епидемиолошки подаци
Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији. Министарство здравља је зато крајем 2012. године увело организовани скрининг рака грлића материце.
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје више од 1214 новооболелих жена од карцинома грлића материце. Просечна стандардизована стопа инциденције од цервикалног карцинома износи 21,4 на 100.000 жена. Од карцинома грлића материце сваке године умре 470 жена и просечна стандардизована стопа морталитета износи 6,9 на 100.000 жена свих узраста. Карцином грлића се чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасноспецифичне стопе оболевања су у узрасту од 50 до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у најстаријем узрасту, 75 и више година.
Током 2016. године регистровано је 1239 новооболелих жена од рака грлића материце и стандардизована стопа инциденције је износила 21,9 на 100.000 жена. Током исте године, 453 жене су у Србији умрле од ове врсте рака и стандардизована стопа морталитета је износила 6,7 на 100.000 жена.
Када говоримо о оболевању, највише стандардизоване стопе инциденције од рака грлића материце у 2016. години, у односу на просечну стопу инциденције од ове малигне локализације у Републици Србији, регистроване су у Нишавској, Средњебанатској, Зајечарској и Пиротској области, а најниже у Подунавској, Јабланичкој, Јужнобанатској и Браничевској области (табела 1).
Графикон 1. Стандардизоване стопе инциденције рака грлића материце, по окрузима у Републици Србији, 2016. година
У случају леталних исхода, више стандардизоване стопе морталитета од просечне у Републици Србији су регистроване у Подунавској, Топличкој, Севернобанатској и Зајечарској области, а најниже у Моравичкој, Колубарској, Шумадијској и Борској области (табела 2).
Графикон 2. Стандардизоване стопе морталитета рака грлића материце, по окрузима у Републици Србији, 2016. година
На основу регистрованих стопа оболевања и умирања, као и на основу најновијих процена Међународне агенције за истраживање рака (IARC) за 2018. годину, Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи.