Светски дан менталног здравља обележава се од 1992. године јер постоји све израженија обавеза да се о овом проблему говори и ради на његовом решавању.
Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз примену мера превенције и најсавременију терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања.
Пандемија КОВИД-19 је утицала и наставља да утиче на ментално здравље како појединаца, тако и становништва свих старосних структура. Многи аспекти менталног здравља су доведени у питање, па се процењује да је пре пандемије свака осма особа у свету живела са менталним поремећајем.
Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације ”Уједињени за глобално здравље” и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света.
Обележавање Светског дана менталног здравља, уз слоган: ”Ментално здравље и благостање: нека постане глобални приоритет за све”, ове године је прилика да се скрене пажња на значај заштите и унапређења менталног здравља, с обзиром на то да је пандемија КОВИД-19, која је погодила милионе људи широм света, оставила дугорочне последице по ментално здравље, а такође је дошло до значајног нарушавања система пружања услуга менталног здравља. Процене Светске здравствене организације показују да је пораст анксиозних и депресивних поремећаја износио више од 25% током прве године пандемије, док је у исто време систем пружање услуга менталног здравља озбиљно нарушен, а јаз у лечењу стања менталног здравља још више продубљен пре свега у неразвијеним и средње развијеним земљама.
Све веће социјалне и економске неједнакости, дуготрајни сукоби, насиље и ванредни здравствени проблеми утичу на ментално здравље, угрожавајући напредак ка побољшању благостања. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу правој нези.
Ментални поремаћаји погађају људе оба пола, свих старосних узраста, из свих средина. Статистички подаци Светске здравствене организације из 2002. године указују на то да 154 милиона људи у свету пати од депресије, само једне форме манталног поремећаја.
Депресија је главни узрок инвалидности и налази се на четвртом месту глобалног оптерећења од болести.
Ментално здравље подразумева складан однос у самој личности у емоционалном, интелектуалном и социјалном смислу. Оно је веома важно за добро функционисање сваког појединца и друштва, јер психички поремећаји не изазивају само погоршање квалитета живота, патњу и отуђеност оболелих особа, већ целој заједници стварају огромно оптерећење посредовано економским факторима.
Учесталост стресних поремећаја је висока, а у порасту су депресија, број самоубистава, злоупотреба алкохола и супстанци, као и психосоматски поремећаји.
Унапређење менталног здравља укључује широку палету акција, али првенствено стратегије везане за промоцију и одржавање добробити појединаца. Унапређење менталног здравља и даље остаје најнеразвијенија област у сфери промоције здравља, иако постоји свест да нема здравља без доброг менталног здравља. Позитивно ментално здравље укључује самопоуздање, способност решавања проблема и адаптацију на сваки ментални стрес.
Потреба за позитивним менталним здрављем је свеопшта и односи се на све нас. Веома је важно да се осмисле и уведу програми за унапређење менталног здравља младих, узраста 14-18 година, који би утицали на јачање самопоуздања и самим тим последично утицали на смањење учесталости болести зависности, пушења и алкохолизма код младе популације.
У Републици Србији Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима (0800 309 309) је бесплатна и доступна нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.