Светски дан контрацепције обележава се 26. септембра са циљем да се нагласи важност одговорног сексуалног понашања и примене различитих метода контрацепције, како би се свима, а посебно младима, омогућио слободан избор у вези са репродуктивним здрављем.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да самостално одлучују о жељеном броју деце, као и о времену и размаку између трудноћа, што се остварује применом метода контрацепције и лечењем неплодности. Приступ информацијама и услугама из ове области представља фундаментално људско право и кључни услов за заштиту репродуктивног здравља свих особа.
Глобално се процењује да 874 милиона жена у репродуктивном добу користи савремене, а 92 милиона традиционалне методе контрацепције, чиме се број корисника савремених метода скоро удвостручио од 1990. године. Савремене методе данас користи око 77% до 78% жена које желе да одложе или избегну трудноћу, чиме се бележи благо дугорочно повећање обухвата. Упркос том напретку, 164 милиона жена и даље не користи никакву методу контрацепције иако жели да планира породицу. Употреба контрацепције највиша је међу женама од 25 до 44 године, док су млађе од 25 година и даље суочене са највећим препрекама у приступу овим услугама.
Упркос напретку, многи људи се и даље суочавају са изазовима у приступу услугама планирања породице, што се најчешће огледа у нижем нивоу здравствене писмености и ослањању на непроверене изворе информација са интернета и друштвених мрежа, што код младих често ствара погрешну слику и страх од савремених метода. Поред тога, значајну баријеру представљају дубоко укорењене друштвене предрасуде и традиционални обрасци, због којих се о овим темама и даље недовољно отворено разговара, а целокупна одговорност за планирање породице неоправдано препушта искључиво женама.
Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију. Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
Према подацима последњег истраживања здравља становништва у Србији, приближно две петине сексуално активних жена између 15 и 49 година (40,4%) користи неку од савремених метода контрацепције. Ови начини заштите мање су заступљени код припадница са нижим нивоом образовања, као и у социјално угроженијим домаћинствима. Међу женама у овој старосној групи које су у браку или ванбрачној заједници, проценат корисница савремене контрацепције нешто је нижи и износи 34,8%. Истовремено, традиционалним методама заштите прибегава 17,1% жена из исте старосне категорије.
Са друге стране, међу младима је и даље примећено ризично сексуално понашање. Према званичним резултатима последњег истраживања о понашању у вези са здрављем ученика школског узраста у Србији, нешто мање од две трећине првака средњих школа који су имали сексуално искуство користило је кондом приликом последњег односа (64,5%), док је 13,2% као вид заштите тада применило контрацептивне пилуле.
У Србији се уз ниску употребу савремене контрацепције бележи тренд одлагања рађања, па је просечна старост мајке при рођењу првог детета 2024. године износила 29,1 годину. Слични трендови присутни су и у Европској унији, где ова просечна старост износи 29,9 година у 2024. години. Овакви социјални трендови намећу потребу за бољом едукацијом о фертилитету, очувању репродуктивног здравља и усклађивању пословног и приватног живота.
Кључну улогу у превенцији и пружању тачних информација има здравствено-васпитни рад са изабраним гинекологом у домову здравља. Редовни превентивни прегледи и отворен разговор са изабраним лекаром представљају најбољи начин за разбијање предрасуда и бригу о личном здрављу.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода обележиће Светски дан контрацепције организовањем едукативно-промотивних активности усмерених на промоцију репродуктивног здравља и доступних метода контрацепције.