Светски дан борбе против дијабетеса

Сваке године 14. новембра обележава се Светски дан борбе против дијабетеса, на дан рођења Фредерицка Бантинга који је 1922.године, заједно са Charlesom Бестом, открио инсулин. Дан су 1991.године прогласиле Светска здравствена организација и Међународна федерација за дијабетес (ИДФ), а данас је то највећа кампања о дијабетесу у свету.

Тема кампање за 2026. и 2027. годину је ”Рано деловање на дијабетес”. Порука је јасна: што се болест раније открије, то је лакше спречити компликације. Кампања истиче важност раније дијагнозе, доступности свеобухватне неге и смањења стигме која прати људе са дијабетесом.

Дијабетес у бројкама

Према најновијем издању Атласа дијабетеса ИДФ-а, у свету са дијабетесом живи 589 милиона одраслих особа, а до 2050. године тај број могао би да достигне 853 милиона. Више од 90% њих има дијабетес типа 2, а од последица болести годишње умре око 3,4 милиона људи.

У Србији, према проценама стручњака, дијабетес има око 800.000 људи, док је у евиденцији Института за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут” регистровано око 435.000 оболелих. То значи да готово половина људи са дијабетесом још увек није откривена. Забрињава и то што се дијабетес типа 2, некада карактеристичан за одрасле, данас све чешће открива код деце и адолесцената. Процењује се да у Србији више од половине одраслих има прекомерну телесну тежину или је гојазно.

Добра вест је да се систем мења. Министарство здравља формирало је комисију ендокринолога која је израдила Национални програм за превенцију и лечење шећерне болести, први такав документ после две деценије. Из њега су проистекле и измене Правилника о медицинско-техничким помагалима, које се примењују од 23. јула 2026. године. Њима су проширена права особа са дијабетесом типа 1, којих у Србији има око 35.000, на савремене сензоре за континуирано праћење шећера и инсулинске пумпе о трошку обавезног здравственог осигурања. Помагала сада могу да наставе да користе и млади после 18. године, а право имају и жене које планирају трудноћу, труднице и породиље, као и одрасли којима је дијабетес типа 1 тек дијагностикован, ако примају четири или више доза инсулина дневно.

Фактори ризика

Дијабетес типа 2 се развија постепено и годинама може проћи без симптома. Ризик је већи код особа које:

• имају прекомерну телесну тежину или су гојазне, нарочито са накупљањем масноће око струка,
• су физички неактивне
• се неправилно хране,
• имају блиске сроднике са  дијагностикованим дијабетесом,
• имају повишен крвни притисак или повишене масноће у крви,
• су старије од 45 година
• су имале дијабетес у трудноћи,
• пуше.

На шта треба обратити пажњу: појачана жеђ, често мокрење, умор, замагљен вид, споро зарастање рана и губитак телесне тежине без разлога. Многи људи немају никакве тегобе, па је мерење шећера у крви једини поуздан начин да се болест открије.

Како спречити дијабетес?

Дијабетес типа 2 може се спречити или одложити здравим навикама:

• Исхрана: више поврћа, воћа, интегралних житарица и махунарки, а мање слаткиша, заслађених напитака и прерађене хране.
• Кретање: најмање 150 минута умерене физичке активности недељно (на пример брзо ходање).
• Одговарајућа телесна тежина (већ умерено мршављење значајно смањује ризик).
• Без дуванских производа
• Довољно сна
• Мање стреса.
• Редовне контроле: мерите шећер у крви код изабраног лекара, најкасније од 45. године, а ако имате факторе ризика и раније. Вредности шећера наташте које су више од 5,6 mmol/l захтевају додатну проверу.

Порука поводом 14. новембра

Дијабетес се не мора открити тек када се појаве компликације. Једно једноставно мерење шећера може бити први корак ка здравијем животу. Искористите овај дан да проверите свој ризик – јавите се изабраном лекару. Подстакните породицу и пријатеље да учине исто.