Ученици и професори музичко – едукативне радионице ”Увертира” су 12. априла организовали ускршњи хуманитарни концерт под називом ”Музика као лек”. Сав приход од продатих улазница наменили су за куповину два телевизора за одељења педијатрије и дечје хирургије.

Поред телевизора, поклонили су књиге за децу, друштвене игре, школски прибор, како би нашим пацијентима помогли да прекрате болничке дане и  олакшали им пут до оздрављења.

”Увертирци, односно Музичко едукативна радионица Увертира у низу хуманих концерата, како смо их назвали, сав приход од продатих улазница усмеравају да некоме на неки начин живот учине лакшим и лепшим. Овога пута помажемо малишанима који се лече на одељењима педијатрије и дечје хирургије Опште болнице ”Студеница”, изјавила је директорка Музичко – едукативне радионице ”Увертира” Радмила Мурганић. Професори и ученици ове веселе школице су са великом љубављу припремили и реализовали овај концерт, то је најјачи утисак који је на све присутне оставила посета наших пријатеља.

Њима се захвалио др Мирослав Миленковић – помоћник директора наше болнице:

”Желео бих да се, у име руководства Опште болнице ”Студеница” захвалим нашим донаторима на поклонима. Наравно, у овим временима је свака донација драгоцена. Ово није први пут да нам наши пријатељи из ”Увертире” помажу, а посебно ми је драго што су два овако лепа поклона намењена нашим најмлађим пацијентима”, рекао је др Миленковић.

Др Срђан Вукашиновић, начелник Службе за педијатрију је такође захвалио на урученим поклонима и рекао: ”Доста хуманих људи овога града је у више наврата помагало наше одељење, опремили смо се веома добро. Међутим увек нам треба још по неки апарат да би осавременили рад на одељењу. Настојимо да простор самог одељења, где се деца лече, учинимо пријатнијим и лепшим, да га прилагодимо њима, а захваљујући нашим донаторима у томе и успевамо”, рекао је др Вукашиновић.

После овако лепог геста наших најмлађих уметника остаје нам само да закључимо следеће: У временима каква су ова садашња, велики је успех усмерити најмлађе на прави пут, а још већа је када они уз све обавезе које им се намећу, своје мисли, осећања и љубав усмере на помоћ другима. То је оно што нема цену и што остаје за памћење. Нама на радост, а њиховим родитељима и професорима на понос.