Na odeljenju dečje hirurgije čuvaju se brojne uspomene i pokloni naših pacijenata koji ostaju posle njihovog odlaska kući. Uglavnom su to crteži, tekstovi i pesme u kojima naši najmlađi pacijenti iskazuju zahvalnost lekarima, medicinskim sestrama i tehničkom osoblju, uz čiju pomoć lakše i lepše prolaze bolnički dani. Jedan od veoma vrednih poklona sestre iz Službe za dečju hirurgiju ovih dana sa ponosom čuvaju i pokazuju. To je pesma koju je, za vreme svog lečenja i oporavka na ovom odeljenju, napisao osmogodišnji Andrej Dedić iz Kraljeva.

Zahvaljujemo Andreju i želimo mu da svoj talenat pretoči u mnogo zanimljivih knjiga.


MEDICINSKA SESTRA LEČI OSMEHOM

Jednoga dana u mom stomaku
Napravila se prava zbrka.
”Polazi kod doktora istoga časa”!
Opet počinje mamina frka.

Doktorka gleda, nešto ne štima
”Crp 288 ima!”
Kod hirurga hitno, vrlo je bitno
Nalaze gleda sve od reda,

Doktor nam kaže: ”Samo operacija pomaže”.
Pregledaju stomak, boli me jako,
”Ko vam je rekao da me stiskate tako”?!
Spremio nas je jedan medicinski brat
Mamu i mene odveo na 5. sprat.

A gore…
Sve mila lica dragih sestara,
Lepota njihova sa nogu obara.
Jedna me ljubi, druga me mazi,
Svaka me kao svoje dete pazi,

Mnogo su dobre, drage i mile,
Uvek ovako nasmejane bile.
Mere mi puls i temperaturu,
”Opet visoka, daj brufen turu”!

Hrabar sam jako, kao lav se borim
Da dobar utisak i ja stvorim,
Al’ uvek im treba ta krvna slika,
Tada mi je glas kao u bika.

Sestra obeća: ”Da samo pogledam”,
Uplašim venu pa ona pukne,
A moje grlo tada jaukne.

 

Plašim se igle, neću da lažem,
Doktore dragi moram da vam kažem
Zašto terate ove lepe tete
Da me bockaju kada sam dete?

Dajte ponekad krv umesto mene,
Vaše su bolje i jače vene.
Ozdravih brzo, spremam se kući,
Od sreće moje srce će pući.

Radujem se svome tati i bati,
Pre nego što pođem sestrama
zagrljaj ću dati.
Budite i dalje slatke ko medić,
Puno vas pozdravlja Andrej Dedić.