Од чега ли си створена од челика и гвожђа, кад ти ни болести, ни смрти не могу ништа oд дана светлости и ноћи тамне које прегазиш које издржиш лако ко да си перце танано и звезда сјајна небеска ко да си снага од брда створена ко да си жена.  Од чега ли си тако љупка и нежна и лепа и мила када ти ни сати бдења ништа не могу ни јауци ни крици болести и крви ни студени ни врелине ни сати, ни минути који су граница између живота и смрти, а твој ум и рука твоја