Od čega li si stvorena od čelika i gvožđa, kad ti ni bolesti, ni smrti ne mogu ništa od dana svetlosti i noći tamne koje pregaziš koje izdržiš lako ko da si perce tanano i zvezda sjajna nebeska ko da si snaga od brda stvorena ko da si žena.  Od čega li si tako ljupka i nežna i lepa i mila kada ti ni sati bdenja ništa ne mogu ni jauci ni krici bolesti i krvi ni studeni ni vreline ni sati, ni minuti koji su granica između života i smrti, a tvoj um i ruka tvoja