Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се 26. јуна широм света. Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, има за циљ мобилисање појединаца и заједнице за подизање свести о последицама злоупотребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема.
Слоган овогодишње кампање „Прекинимо ланац: Зауставимо организовани криминал”, који поставља Канцеларија Уједињених нација за дроге и криминал, истиче потребу за координисаним и континуираним деловањем како би се прекинуо ланац организованог криминала и трговине дрогом – деловањем на основне узроке проблема, улагањем у превенцију и изградњом јачих здравствених, образовних и социјалних система.
Утицај злоупотребе дрога је вишедимензионалан и дубоко прожима различите сегменте друштва – од појединаца који се суочавају са зависношћу од дрога, до заједница које се боре са последицама незаконите трговине дрогом и деловањем организованог криминала. Особе које користе дроге често су изложене стигматизацији и дискриминацији, што може додатно угрозити њихово физичко и ментално здравље, и бити препрека у приступу потребним здравственим и социјалним услугама. Суочавање са овим изазовом захтева системски приступ заснован на научним доказима, који приоритетно укључује мере превенције, ране интервенције и доступно квалитетно лечење.
У регионима обележеним нестабилношћу, организоване криминалне мреже шире производњу и трговину дрогом у невиђеним размерама. У Златном троуглу југоисточне Азије, метамфетамин сада доминира над традиционалним дрогама попут опијума и хероина, док се наоружане групе баве и великим онлајн преварама и финансијским преварама.
У Латинској Америци и на Карибима, рекордна производња и трговина кокаином подстичу насиље и еродирају државне институције. Како се потражња шири, тржишта кокаина брзо расту не само у Европи већ и широм Африке и Азије.
Трговина дрогом је дубоко повезана са другим злочинима, укључујући трговину људима, илегално рударство и уништавање животне средине. Заједно, ови међусобно повезани злочини су део зачараног круга који учвршћује сиромаштво, експлоатацију, институционалну слабост и зависност.
Заустављање трговине дрогом захтева дугорочну координирану акцију како би се решила понуда и потражња и спречиле организоване криминалне групе да искористе рањивости.
Како се синтетичке дроге и нове методе трговине развијају, тако се морају развијати и наши одговори. Иновације и глобална сарадња су хитније него икад.
УНОДЦ сарађује са земљама како би се зауставио проток хемикалија које се користе у илегалној производњи дрога, ојачала превенција, прошириле услуге лечења и опоравка и подржале заједнице у транзицији. Циклус се може прекинути — и заједно то можемо учинити.
Сваке године, УНОДЦ објављује Светски извештај о дрогама, пун кључних статистика и чињеничних података добијених из званичних извора, научно заснованог приступа и истраживања.
Овогодишњи извештај биће објављен 26. јуна.
Подаци од претходне године
У свету, према извештају Канцеларије Уједињених нација за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ) објављеном 2023. године, употреба дрога и даље је висока широм света, јер је у 2021. години 1 од 17 особа старости 15-64 године користила дрогу у последњих 12 месеци. Процењени број корисника је порастао са 240 милиона у 2011. години на 296 милиона у 2021. години (5,8% светске популације старости 15-64 године). Ово повеćање од 23% је делом због раста становништва. Канабис је и даље најчешćе коришćена дрога, са око 219 милиона корисника (4,3% глобалне одрасле популације). Истраживањем из 2021. године процењено је да је 36 милиона људи користило амфетамине, 22 милиона је користио кокаин, а 20 милиона је користило супстанце типа „екстази“ у години која је претходила истраживању. Удео корисница је веćи у случају стимуланса амфетаминског типа (45% корисника су жене) и немедицинске употребе фармацеутских производа (између 45 и 49% корисника су жене), док је највеćи удео мушкараца код корисника опијата (75%) и кокаина (73%). Опиоиди су и даље група дрога која највише доприносе тешким оштећењима услед њихове злоупотребе (поготово хероин), укључујући смртни исход због предозирања.
У Србији, 2022. године, према ХБСЦ истраживању, канабис је пробало 7,8% ученика 1. разреда средњих школа и гимназија, са већом учесталошћу међу дечацима у поређењу са девојчицама.
Према последњем Истраживању здравља становништва Србије, у 2019. години, код становника доби 15 и више година, неку од илегалних дрога обухваћених истраживањем (амфетамин/метафетамин, канабис, кокаин, екстази, хероин, лепак или друге испраљиве психоактивне супстанце) икада у животу је користило 4,2% становништва Србије, док је у претходних 12 месеци тај проценат износио 1,4%. Најчешће коришћена илегална дрога је канабис коју је користило 1,2% становника у претходних годину дана. Употреба осталих илегалних дрога у претходних годину дана је од 0,1% до 0,2%.