Текст и фотографије преузете са Портала “Круг”.

Главна сестра социјалне медицине Опште болнице „Студеница“ у Краљеву, Марија Мијајловић, добитница је престижне награде за животно дело у сестринству Србије. Ово признање додељује Удружење “Сестринство” УКЦ Србије, а стиже као круна њеног вишедеценијског рада „за резултате остварене у развоју и унапређењу квалитета сестринске и бабичке професије“.

Како каже, вест о награди дочекала је са изненађењем и снажним емоцијама:

– Када су ми јавили да је у питању награда за животно дело, запитала сам се да ли заиста заслужујем такво признање. Онда су ме сећања вратила на моје почетке, на 1992. годину када сам почела да радим на Одељењу офталмологије, као млада медицинска сестра. Врло брзо укључила сам се у рад Удружења и имала срећу да учим од сестара Миње, Секе и Милосије, које су биле моје професионалне мајке. Оне су препознале у мени оно „нешто посебно„, како су говориле, и дале ми шансу да растем – присетила се Мијајловић.

Током свог професионалног ангажмана, Марија је обављала низ одговорних дужности – од главне сестре Опште болнице и некадашњег Здравственог центра „Студеница“, до чланства у комисијама Министарства здравља за стандардизацију сестринске праксе. Била је и међу 16 чланова првог тима који је 2006. године креирао акредитационе стандарде за здравствене установе у Србији. Радила је на бројним пројектима иновирања здравствене неге, учествовала на конгресима широм бивше Југославије и била ментор генерацијама младих сестара.

– Увек сам настојала да знање несебично делим, јер оно припада свима. Имала сам прилике да учествујем у акредитацијама здравствених установа широм Србије и увек сам се осећала као део њихових тимова. Здравствени рад се стално мења и важно је пратити корак са Европом, али и неговати нашу традицију сестринства – истакла је Мијајловић.

Она подсећа да иза сваке награде стоји велики тим сарадница и сарадника, али и подршка породице:

– Да није било мојих колегиница и њиховог поверења, као и породице која је подносила све моје обавезе, сигурно не бих била овде где сам данас. Ја често имам нове идеје, тражим много и од себе и од других, али када имате добар тим, онда и најтежи периоди постају лакши.

Иако је ово признање за животно дело, Марија Мијајловић верује да је пред њом још много посла:

– Имам још 13 година до пензије и сигурна сам да ће бити нових пројеката, нових идеја и прилика да младим колегиницама пренесем знање – казала је Мијајловић.
Последњих година посветила се и менторству студенткиња и младих сестара, које данас постају њене колегинице.

У бројним кризним ситуацијама – од ратова и земљотреса, преко поплава, до пандемије ковида – Мијајловић је била ослонац свом тиму, а истовремено је радила и на едукацији млађих колегиница. Последњих година посветила се и менторству студенткиња и младих сестара, које данас постају њене колегинице.

Награда за животно дело, како је навела, дошла јој је као признање, али и обавеза да настави да ради истим темпом и са једнаким жаром:

– Верујем да ћемо у годинама које долазе заједно са младим генерацијама наставити да границе у здравству померамо – набоље.

Ова награда не брише чињеницу да у здравству постоји много проблема и изазова, али показује да појединци својим радом и посвећеношћу могу да унесу промене и оставе траг који би требало да инспирише млађе генерације и да пружи веру да је напредак могућ.

М. М. Д.