Protekle nedelje smo ugostili prof. dr Radmila Jankovića, direktora Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra Niš, koji je kraljevačkim kolegama pomogao u primeni savremenih metoda pri operativnom lečenju pacijenata.

Prof. dr Radmilo Janković je, pored toga što rukovodi klinikom, profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu, sekretar Evropskog udruženja anesteziologa i intenzivista (čije je sedište u Briselu), član Stručne komisije za anesteziju i intenzivnu terapiju pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije i predsednik Naučnog odbora.

Za vreme pandemije izazvane korona virusom rukovodio je Kovid bolnicom u Kruševcu, gde su bili angažovani i naši anesteziolozi,  posebno  dr Dušica Šekler – Tijanić, načelnica Službe za anesteziju sa reanimatologijom. Zahvaljujući veoma uspešnoj saradnji tokom ovog perioda, naši anesteziolozi su uputili poziv profesoru Jankoviću da im pomogne u primeni novih znanja i metoda iz savremene anesteziologije. To je bio povod da, posle uspešno obavljene dve operacije, obavimo razgovor sa prof. dr Jankovićem i dr Dušicom Šekler – Tijanić.

Prof. dr Radmilo Janković

Ovo je drugi put da ste u Kraljevu kao podrška kolegama. Recite nam o čemu se zapravo radi.

”Vrlo rado dolazim u Kraljevo. Ovoga puta sam ovde da ohrabrim kolege i pomognem u primeni novih metoda koje su aktuelne u anesteziji. Moderna anestezija je danas mnogo bezbednija i karakteriše je veoma brz oporavak pacijenata. Kraljevačke kolege su, za vreme pandemije, bile u ispomoći u Kovid bolnici Kruševac i tu su i postavljeni temelji jedne lepe saradnje. Moram da napomenem da je ovaj tim anesteziologa potpuno spreman za primenu novih metoda i da u svom radu ne zaostaju za Univerzitetskim klinikama”.

Koliko je Kovid uticao na branšu anesteziologa, s obzirom na to da su to lekari koji su podneli najveći teret?

”Upotreba mehaničke ventilacije je uzrokovala to da ansteziolozi budu najopterećeniji. Veliki broj teško obolelih pacijenata, nedostatak adekvatne terapije, situacija koja je zahtevala hitno zbrinjavanje pacijenata, tako da je prvi put posao anesteziologa sagledan sa svih strana. Ponosan sam na taj rad u jedinici intenzivne nege, gde smo i pored ogromnog emotivnog razaranja jer je veliki broj pacijenata umirao pred nama, uspeli da od smrti otrgnemo većinu obolelih od korone.

Priroda Kovida 19 je posle dve godine promenjena, pronađena je linija za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema, tako da sada imamo mnogo bolju situaciju. Koliko je Kovid 19 opteretio zdravstveni sistem možda najbolje ilustruje podatak da smo u jednom trenutku u KC Niš imali 1100 pacijenata, a 1340 postelja. Posle svega, vraćamo se svakodnevnom radu, radu u operacionim salama”.

Posao anesteziologa je veoma zahtevan, da li je to razlog za to da se mladi lekari teže odlučuju za anesteziju i reanimaciju kada biraju specijalizaciju?

”Realan deficit anesteziologa je nastao zbog ekspanzije hirurgije (povećan broj operacija), kriterijumi vezani za bezbednost pacijenata su veći, anesteziolog uvodi pacijenta u anesteziju, nadzire pacijenta, primenjuje terapiju bola, itd.

Posao anesteziologa ne iscrpljuje toliko fizički koliko emotivno i psihološki. Anestezija konačno dobija mesto koje joj pripada, a na državi je da obezbedi uslove za optimalan broj anesteziologa. Manjak anesteziologa je posebno primetan u manjim bolnicama, a situacija je slična u Evropi i svetu”.

Postoje li neželjena dejstva anestezije?

”Svaka procedura nosi rizik, anestezija je uvek bila misteriozna jer se pacijent uspava, obezboli, treba da mu se obezbede uslovi da ne oseća bol, traumu po završenoj operaciji. Danas je anestezija bezbedna, neke analize govore da je kod pacijenata u najvećoj meri prisutan strah da će se iz anestezije probuditi tokom operacije”.

Vi ste i sekretar Evropskog udruženja anesteziologa i intenzivista, recite nam nešto o tom angažovanju.

”U Srbiji se pre 10 godina okupila grupa lekara anesteziologa i počeli smo da se povezujemo sa evropskim kolegama. Ja sam veoma brzo došao do nekih visokih pozicija u evropskim okvirima, što nije samo moja zasluga već čitavog tima mojih učitelja i kolega. Moram da se pohvalim i kažem da su anesteziolozi iz Srbije veoma cenjeni u svetskoj stručnoj javnosti.

Mišljenja sam da svaki čovek za života treba da ostavi neki trag. Raduje me činjenica da armija mladih lekara sledi naš put, kontinuirano se edukuje, posećuje svetske kongrese, poznate klinike i iz svega crpi ono najbolje i najkvalitetnije sa ciljem da novostečena znanja primeni u svojim matičnim ustanovama”, istakao je prof. dr Janković.

Pitali smo i dr Dušicu Šekler – Tijanić, načelnicu Službe za anesteziju i reanimatologiju naše bolnice, koliko su značajne ovakve vrste poseta i rad sa kolegama?

”U proteklih par godina mi nismo imali priliku da se dodatno edukujemo i usavršavamo svoja znanja, naravno zbog kovida i velikog broja teško obolelih pacijenata koji su zahtevali intenzivnu terapiju i praćenje. Zatvaranjem kovid bolnice u Kraljevu, vratili smo se našoj grani kojom se inače bavimo. Za vreme kovida ostvarili smo odličnu saradnju sa Kovid bolnicom Kruševac, koja je pod nadzorom niškog Univerzitetskog centra, a takođe i sa prof. dr Radmilom Jankovićem. Imamo tu privilegiju da se edukujemo uz profesora koji, pored svih svojih obaveza, nalazi vreme da se posveti nama”, istakla je dr Dušica Šekler – Tijanić.

Kraljevački anesteziolozi, iako preopterećeni, uz redovan rad stiču nova znanja i ista primenjuju. Uz podršku svojih mentora, kao što je prof. dr Radmilo Janković – lekar raskošne biografije, moći će da svojim pacijentima omoguće da što lakše i bezbolnije prođu kroz različite procese lečenja.

I na kraju, da završimo rečima profesora, u životu je važno ostaviti trag, a njihovi tragovi se veoma jasno vide.