U ovom pretprazničnom raspoloženju iz svakodnevnih obaveza nas je prenulo jedno pismo, napisano na odeljenju neurologije, a posvećeno zaposlenima u toj Službi. Pismo prenosimo u celosti:

”Bolnice pune ljudi koji boluju od nedostatka ljubavi, a uporno ih leče antibioticima, lekovima za bolove ili antidepresivima”.

Hm…

Kad te drugi vide kao snažnu ženu, oni nažalost misle da ti nije potrebno ništa i niko, da se tvoje srce može nositi sa bilo kojim problemom i da je let iznad svake situacije nešto što se za tebe podrazumeva.

Jaku ženu ne pitaju može li, da li je umorna, da li njena duša oseća patnju, boji li se čega, da li je zabrinuta, da li je anksiozna…

Prijateljima, porodici, kolegama, komšijama je važno samo da su takve osobe uvek tu za njih – u pola noći i dana. Obraćaju ti se i misle da ti nemaš potrebu da se obraćaš ikome.

Za jaku ženu nema praštanja ako, kojim slučajem izgubi (ne daj Bože) kontrolu. Jer, otkud joj pravo na slabost?! A ako se i iznervira, gotovo je, postala je histerična i ”ova nije normalna”. Ali, nikog od njih ne zanima koliko je teško da budeš u kontinuitetu snažna žena.

Poštujte uvek snažne žene u vašim životima. Tu su, među vama, među kolegama, rodbinom, u komšiluku, među pacijentima. Odajte im ponekad počast, primetite ih, podržite, razumite, jer je njima potrebno da budu slušane, pažene, voljene.

Ponekad im je potrebno da se malo odmore, a ja sam se na vašem odeljenju odmorila. Među vama je puno jakih žena, vi ne lečite lekovima, terapijama, vi, divni ljudi, lečite vašim osmesima i divnim pristupom. Jedan uigran tim čija energija se oseća u vazduhu i u ophođenju prema svim pacijentima, ponos zdravstvenog sistema grada Kraljeva. Vaša blaga reč, nasmejanost i briga leče dušu. Ostalo, može i lekovima.

Hvala i svim bratićima, posebno Miriću bratiću!

Divni ljudi, hvala vam na svemu i očekujem vas na premijeri pozorišne predstave ”Tragedija jedne mladosti”, čije spremanje završih na ovom odeljenju. Bićete svi pozvani.

Odlazim odavde uverena da još uvek postoje takvi dobri ljudi kao što ste vi.

Posebno hvala mojoj doktorki Goci Vukašinović.

S poštovanjem,

                                                                Nadica Mutavdžić, soba broj 5

 

Ova mlada žena, je zajedno sa svojim sugrađankama iz Vrnjačke Banje,  pokrenula akciju kako bi prikupili sredstva za kupovinu posteljina i jastuka za odeljenje neurologije. Za veoma kratko vreme kupljeno je 40 kompleta posteljine i 58 jastuka, što je količina koja će omogućiti komfornije uslove za naše pacijente. Imajući u vidu da na ovom odeljenju uglavnom leže nepokretni pacijenti, posteljine se češće menjaju nego na ostalim odeljenjima.

Pored ove, veoma vredne donacije, zaposleni u Službi neurologije su posebno dirnuti iskrenim, emotivnim rečima koje su čuli od ove hrabre žene. Ophrvani svakodnevnim radnim obavezama, problemima koje život neminovno namenjuje svakome od nas, oni u sebi pronalaze snagu za ljubazan pristup pacijentu, osmeh, reči utehe i podrške. Njihova najvrednija nagrada je osmeh i probuđena nada pacijenta koja vodi ka ozdravljenju.