Европска недеља превенције рака грлића материце

(18. јануар – 24. јануар 2021. године)

Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 18. до 24. јануара 2021. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције Интересне групе за рак грлића материце, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце.

Препознајући значај ове кампање, Србија већ петнаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. ”БОЉЕ СПЕРЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 15. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и искористити неки од доступних превентивних прегледа.

На основу  процена Међународне агенције за истраживање рака (IARC) за 2018. годину Србија се налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се, после Летоније, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије налази на петом месту у Европи. Такође, наша земља се и по умирању од ове врсте рака код жена налази на петом месту у Европи, после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут”, током 2018. године регистровано је 1057 новооболелих жена од рака грлића материце и 427 жена је у Србији умрло од ове врсте рака.

Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену исплативих интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома болести, психолошку, социјалну и духовну подршку.

Европска асоцијација за рак грлића материце (ECCA) је дала препоруке за обележавање Недеље превенције. Препоручене активности се односе на:

  • организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама, на факултетима, у радним организацијама,
  • организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције,
  • организовање предавања о превенцији рака грлића материце за адолесенте у средњим школама,
  • одржавање семинара о превенцији рака грлића материце намењених студентима медицине као и здравственим радницима,
  • јавне манифестације, наступе на медијима и слично са порукама о значају ПАП прегледа, као и одзива на скрининг рака грлића материце,
  • дистрибуцију едукативно-промотивног материјала на јавним местима, као и пружање савета и информација о значају коришћења доступних превентивних програма,
  • дискусије на друштвеним мрежама на тему превенције грлића материце.

С обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију у земљи, препорука је да се током Европске недеље планиране активности реализују путем друштвених мрежа или онлајн.

Епидемиолошки подаци

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији. Министарство здравља је зато крајем 2012. године увело организовани скрининг рака грлића материце.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје нешто мање од 1200 новооболелих жена од карцинома грлића материце. Просечна стандардизована стопа инциденције (* стандардна популација Европе) од цервикалног карцинома износи 27,2 на 100.000 жена. Од карцинома грлића материце сваке године умре  у просеку 468 жена и просечна стандардизована стопа морталитета (* стандардна популација Европе)  износи 9,4 на 100.000 жена свих узраста. Карцином грлића се чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у узрасту од 50. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту од 70 до 75 и више година.

Током 2018. године регистровано је 1057 новооболелих жена од рака грлића материце и стандардизована стопа инциденције (* стандардна популација Европе) је износила 23,6 на 100.000 жена. Током исте године, 427 жена је у Србији умрло од ове врсте рака и стандардизована стопа морталитета (* стандардна популација Европе) је износила 8,4 на 100.000 жена.

Када говоримо о оболевању, највише  стандардизоване  стопе  инциденције  од  рака  грлића материце у 2018. години,  у  односу  на  просечну  стопу инциденције од ове малигне локализације у Републици Србији, регистроване су у Борској, Зајечарској, Севернобанатској и Западнобачкој области, а најниже у Мачванској, Браничевској, Топличкој и Поморавској области (графикон 1).

Графикон 1. Стандардизоване стопе инциденције рака грлића материце, по окрузима у Републици Србији, 2018. година

У случају леталних исхода, више стандардизоване стопе морталитета од просечне у Републици Србији су регистроване у Борској, Поморавској, Подунавској и Северно-бачкој области, а најниже у  Топличкој, Моравичкој, Јужнобанатској и Колубарској области (графикон 2).

Графикон 2. Стандардизоване стопе морталитета рака грлића материце, по окрузима у Републици Србији, 2018. година

На основу регистрованих стопа оболевања и умирања, као и на основу најновијих процена Међународне агенције за истраживање рака (IARC)  за 2018. годину, Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи.

Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се, после Летоније, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије налази на петом месту у Европи. Такође, наша земља се  и по умирању од ове врсте рака код жена налази на петом месту у Европи, после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.