Светска недеља дојења 1. – 7. августа 2025. године и Национална недеља промоције дојења 29. Септембра – 6. октобра 2025.године

Светска недеља дојења (енгл. World Breastfeeding Week, WBW) је глобална кампања која се од 1992.године обележава прве недеље августа (од 1. до 7. августа) у више од 170  земаља света у циљу подизања знања и свести о значају и предностима дојења, као и подстицања акција на теме везане за дојење. Ову кампању је покренула, сваке године координира и организује Светска алијанса за подршку дојењу (енгл. World Alliance for Breastfeeding Action, WABA) која представља глобалну мрежу појединаца и организација посвећених заштити, промоцији и подршци дојењу широм света. Од 2016. године кампања је усклађена са Циљевима одрживог развоја Уједињених нација (енгл. United Nation’s Sustainable Development Goals, SDGs).

Сваке године кампања је усмерена на различите теме везане за дојење као што су: здравствени системи, жене и рад, међународни кодекс о маркетингу замена за мајчино млеко, подршка заједнице, екологија, економија, наука, образовање и људска права. Светска недеља дојења ове године обележава се под слоганом: „Да дојење има предност – креирајмо одрживи систем подршке” и усмерена је на животну средину и климатске промене.

Мајчино млеко је природна храна, еколошки безбедна – не доводи до загађења животне срединеи представља дугорочно одрживо решење за планету. Са друге стране, производња и потрошња адаптираних млечних формула као замена за мајчино млеко има негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште који изазивају глобално загревање и климатске промене. Давање приоритета и пружање подршке дојењу можеда смањи растући утицај ланаца снабдевања адаптираним млечним формулама за одојчад на климу. Зато је важно да се створи окружење које омогућава дојење свуда и у свакој прилици.

Национална недеља промоције дојења у Србији традиционално се под истим слоганом обележава 40.календарске недеље (ове године од 29. септембра до 6. октобра) и симболично представља трајање трудноће. Циљ је да се укаже на значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој и истакне значај подршке трудницама, бабињарама, мајкама дојиљама и породици да остваре успешно дојење.

Циљеви Светске и Националне недеље дојења су:

• информисатистановништво о њиховој улози у креирању подржавајућег и одрживог окружења за дојење
• обезбедити континуирану подршку дојењу
• створити партнерства са појединцима и организацијама ради унапређења сарадње и обезбеђења подршке дојењу
• подстаћи ангажовање што већег броја појединаца и организација да утичу на промоцију и подршку дојењу како би имали здравију планету.

У оквиру обележавања Светске и Националне недеље дојења биће организована предавања, трибине и изложбе на тему дојења. Циљ активности кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности на значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој, заштита и унапређење здравља и детета и мајке, указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење,као и заштита животне средине.

Поводом обележавања Светске и Националне недеље дојења Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” традиционално расписује конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Мајчино млеко – за здравију планету”. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.

Више информацијана:https://worldbreastfeedingweek.org/

Прилог преузет са Портала РТВ Краљево

Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се 26. јуна широм света. Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, има за циљ мобилисање појединаца и заједнице за подизање свести о последицама злоупотребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема.

Слоган овогодишње кампање „Прекинимо ланац: Зауставимо организовани криминал”, који поставља Канцеларија Уједињених нација за дроге и криминал, истиче потребу за координисаним и континуираним деловањем како би се прекинуо ланац организованог криминала и трговине дрогом – деловањем на основне узроке проблема, улагањем у превенцију и изградњом јачих здравствених, образовних и социјалних система.

Утицај злоупотребе дрога је вишедимензионалан и дубоко прожима различите сегменте друштва – од појединаца који се суочавају са зависношћу од дрога, до заједница које се боре са последицама незаконите трговине дрогом и деловањем организованог криминала. Особе које користе дроге често су изложене стигматизацији и дискриминацији, што може додатно угрозити њихово физичко и ментално здравље, и бити препрека у приступу потребним здравственим и социјалним услугама. Суочавање са овим изазовом захтева системски приступ заснован на научним доказима, који приоритетно укључује мере превенције, ране интервенције и доступно квалитетно лечење.

У регионима обележеним нестабилношћу, организоване криминалне мреже шире производњу и трговину дрогом у невиђеним размерама. У Златном троуглу југоисточне Азије, метамфетамин сада доминира над традиционалним дрогама попут опијума и хероина, док се наоружане групе баве и великим онлајн преварама и финансијским преварама.

У Латинској Америци и на Карибима, рекордна производња и трговина кокаином подстичу насиље и еродирају државне институције. Како се потражња шири, тржишта кокаина брзо расту не само у Европи већ и широм Африке и Азије.

Трговина дрогом је дубоко повезана са другим злочинима, укључујући трговину људима, илегално рударство и уништавање животне средине. Заједно, ови међусобно повезани злочини су део зачараног круга који учвршћује сиромаштво, експлоатацију, институционалну слабост и зависност.

Заустављање трговине дрогом захтева дугорочну координирану акцију како би се решила понуда и потражња и спречиле организоване криминалне групе да искористе рањивости.

Како се синтетичке дроге и нове методе трговине развијају, тако се морају развијати и наши одговори. Иновације и глобална сарадња су хитније него икад.

УНОДЦ сарађује са земљама како би се зауставио проток хемикалија које се користе у илегалној производњи дрога, ојачала превенција, прошириле услуге лечења и опоравка и подржале заједнице у транзицији. Циклус се може прекинути — и заједно то можемо учинити.

Сваке године, УНОДЦ објављује Светски извештај о дрогама, пун кључних статистика и чињеничних података добијених из званичних извора, научно заснованог приступа и истраживања.

Овогодишњи извештај биће објављен 26. јуна.

Подаци од претходне године

У свету, према извештају Канцеларије Уједињених нација за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ) објављеном 2023. године, употреба дрога и даље је висока широм света, јер је у 2021. години 1 од 17 особа старости 15-64 године користила дрогу у последњих 12 месеци. Процењени број корисника је порастао са 240 милиона у 2011. години на 296 милиона у 2021. години (5,8% светске популације старости 15-64 године). Ово повеćање од 23% је делом због раста становништва. Канабис је и даље најчешćе коришćена дрога, са око 219 милиона корисника (4,3% глобалне одрасле популације). Истраживањем из 2021. године процењено је да је 36 милиона људи користило амфетамине, 22 милиона је користио кокаин, а 20 милиона је користило супстанце типа „екстази“ у години која је претходила истраживању. Удео корисница је веćи у случају стимуланса амфетаминског типа (45% корисника су жене) и немедицинске употребе фармацеутских производа (између 45 и 49% корисника су жене), док је највеćи удео мушкараца код корисника опијата (75%) и кокаина (73%). Опиоиди су и даље група дрога која највише доприносе тешким оштећењима услед њихове злоупотребе (поготово хероин), укључујући смртни исход због предозирања.

У Србији, 2022. године, према ХБСЦ истраживању,  канабис је пробало 7,8% ученика 1. разреда средњих школа и гимназија, са већом учесталошћу међу дечацима у поређењу са девојчицама.

Према последњем Истраживању здравља становништва Србије, у 2019. години, код становника доби 15 и више година, неку од илегалних дрога обухваћених истраживањем (амфетамин/метафетамин, канабис, кокаин, екстази, хероин, лепак или друге испраљиве психоактивне супстанце) икада у животу је користило 4,2% становништва Србије, док је у претходних 12 месеци тај проценат износио 1,4%. Најчешће коришћена илегална дрога је канабис коју је користило 1,2% становника у претходних годину дана. Употреба осталих илегалних дрога у претходних годину дана је од 0,1% до 0,2%.

Светски дан без дувана обележава се и ове године 31. маја, у организацији Светске здравствене организације (СЗО) и других значајних ауторитета у јавном здрављу широм света, како би подигли свест о штетним тактикама дуванске индустрије.

Слоган: ”Разоткривање привлачности: откривање тактика индустрије дувана и никотинских производа”

Овогодишња кампања има за циљ да открије стратегије и тактике које користе индустрије дувана и никотинских производа како би учиниле своје штетне производе привлачнијим, посебно младима. Разоткривањем ових тактика, СЗО настоји да повећа свест, залаже се за јаче политике (укључујући забрану укуса који чине производе од дуванаи никотина привлачнијим) и штити јавно здравље.

Значај суочавања са тактикама индустрије

Упркос значајном напретку у глобалној контроли дуванских производа, индустрије дувана и никотина и даље прилагођавају своје стратегије како би привукле и задржале потрошаче. Ове активности подривају јавно здравље и циљају рањиве групе, посебно младе.
Уобичајене тактике укључују:

• Употребу арома и адитива: побољшавање укуса и маскирање оштрине дуванског производа како би се повећала његова привлачност;
• Циљано оглашавање: коришћење елегантног и савременог дизајна, привлачних паковања и дигиталних медијских кампања за гламуризацију штетних производа;
• Заваравајући дизајн производа: креирање производа који подсећају на слаткише или играчке, што директно привлачи децу и адолесценте.

Ове тактике не само да подстичу почетак коришћења, већ и отежавају престанак, повећавајући ризик од зависности и дугорочних здравствених последица.

Потребне су јаче политике у Европи за заштиту младих

Подаци из 2022. године из Европског региона СЗО открили су значајне недостатке у заштити деце од електронских цигарета. Само 4 земље забрањују све ароме у е-цигаретама, док још 4 земље дозвољавају или ограничавају специфичне ароме. Само 11 земаља забрањује све облике оглашавања, промоције и спонзорстава е-цигарета, у поређењу са 36 земаља које имају делимичне забране, док 6 земаља нема никакву регулативу. Ови недостаци у јавно-здравственим полиикама чине младе људе посебно рањивим на циљани маркетинг е-цигарета.
Употреба никотинских производа, попут електронских цигарета и никотинских врећица, расте међу младима. У 2022. години, процењује се да је 12,5% адолесцената у овој Европи користило е-цигарете, у поређењу са само 2% одраслих. У неким земљама, употреба е-цигарета међу децом школског узраста била је 2-3 пута већа него пушење цигарета, што указује на забрињавајући тренд који захтева хитну акцију.
Светски дан без дувана 2025. године пружа прилику да се осветле стратегије које подржавају употребу дувана и никотина, и да се ојача колективна посвећеност здравијој будућности.

Последице пушења по здравље
Нема минимално безбедне дозе изложености дуванском диму. Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима – рак (плућа, усана, усне шупљине и ждрела, гркљана, једњака, желуца, дебелог црева, јетре, гуштераче, бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева, грлића материце, крви – акутна мијелоидна леукемија), хроничним опструктивним болестима плућа (хронични бронхитис и емфизем) и дијабетесом.
Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље (смањена способност зачећа код оба пола); здравље трудноће (чешће одлубљивање плаценте, ванматерична трудноћа, спонтани побачај итд); здравље плода и новорођенчади (мртворођеност, смањена телесна маса и обим главе, расцеп непца, изненадна смрт одојчета – СИДС и др); здравље и развојне карактеристике деце (чешће упале средњег ува, астма, алергије, смањење школских постигнућа и др).

РАШИРЕНОСТ ПУШЕЊА МЕЂУ ОДРАСЛИМА И АДОЛЕСЦЕНТИМА У СВЕТУ, ЕВРОПИ И СРБИЈИ

У свету, према последњим проценама СЗО, постоји 1,25 милијарди одраслих корисника дувана. Трендови у 2022. показују континуирани пад стопе употребе дувана на глобалном нивоу. Са око 1 од 5 одраслих људи широм света који конзумира дуван, у поређењу са 1 од 3 у 2000. години. Последњи извештај СЗО показује да 150 земаља успешно смањује употребу дувана. Бразил и Холандија бележе успех након што су примениле мере контроле дувана MPOWER,при чему је Бразил остварио релативно смањење за 35% од 2010. године, а Холандија је на граници достизања циља смањења раширености пушења  за 30%.

Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕСПАД 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:

• Скоро сваки трећи ученик је барем једном у животу пушио цигарете (у просеку 32%). Највеће стопе преваленције забележене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). У Србији 32,5% младих узраста 13-15 година је пробало цигарету.
• Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је присутан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, нарочито у Грузији (35% наспрам 24%). У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.
• Тренутну употребу цигарета, дефинисану као пушење у последњих 30 дана, пријављује 18% ученика. Највећа преваленца забележена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). У Србији 24,5% млађих од 15 година тренутно пуши. Тренутно пушење је чешће међу девојчицама у више од половине ЕСПАД земаља, с највећом разликом у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%), док је у Србији 25,5% наспрам 23,4%. Међутим, образац је обрнут у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци чешће пуше.
• Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ЕСПАД узорка, са сличним процентима међу половима. Највеће стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%) а у Србији је већа од просека (13,1% и не разликује се по полу).
• У просеку, 44% ученика у ЕСПАД земљама изјављује да су барем једном у животу користили електронске цигарете, а национална преваленца варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској а у Србији је 53,7%.

Пушење међу одраслима у Србији Према подацима последњег “Истраживања здравља становништва Србије 2019. године”, у Србији распрострањеност навике пушења дуванских производа, укључујући и загреване дуванске производе (свакодневно или повремено) у популацији узраста 15 и више година износила 31,9%. Цигарете, цигаре или дуван за лулу (свакодневно или повремено) је користило 30,5% становника. Цигарете је пушило 24,8% (свакодневно или повремено), цигаре 6,6%, загреване дуванске производе 0,7%, наргиле/шише 0,5%, дуван за лулу 0,3% и друге дуванске производе 0,2%. Електронске цигарете или сличне електронске уређаје (свакодневно или повремено) је користило 3,3% становника.

Пушење међу адолесцентима у Србији Према последњем истраживању HBSC Serbia (Health Behaviour in School-Aged Children), међу ученицима V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе у Србији у 2022. години:

– Цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6% девојчица) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе;

– Сваки десети ученик V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе пуши цигарете (10,2%), са разликама у односу на узраст.

– Електронске цигарете бар једном током живота пробао је сваки пети ученик (20,8%) V и VII разреда основне школе и I разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средњих школа (30,6%)

– Сваки 5. ученик I разреда средњих школа (19,9%), према критеријумима дефинисаним истраживањем, спада у кориснике електронских цигарета.

Извори:

1. https://www.who.int/news-room/events/detail/2025/05/31/default-calendar/world-no-tobacco-day-2025—unmasking-the-appeal
2. https://www.euda.europa.eu/publications/data-factsheets/espad-2024-key-findings_en#0-level-2

https://youtube.com/shorts/Qvy8QKPhIE8?feature=share 

У периоду од 16. до 18. маја у Нишу је одржан Први конгрес гастроентеролошких сестара са међународним учешћем. Поред сестара и техничара из наше земље, на Конгресу су учествовали и предавачи из земаља у региону.

Нашу установу су представљале вмс Ана Банковић, мс Снежана Лабовић и мс Марија Луковић из Одсека за гастроентерологију.

Била је то прилика да се стекну нови професионални контакти и размене искуства са колегама и колегиницама из других здравствених установа.

Председница Удружења гастроентерохепатолошких и ендоскопских медицинских сестара и техничара Србије (УГХЕМСТС) Жаклина Пајевић, је као домаћин овог скупа, отворила Конгрес и пригодним речима поздравила присутне, након чега је следио радни део.

У радном делу Конгреса су, кроз презентоване радове предавача из земље и региона, приказане нове методе које се примењују у ендоскопији, а затим су организоване следеће едукативне радионице.

• Апликација хемоклипсева;
• Коагулација аргон плазмом;
• Апликација ендолупа;
• Примена хладне полипектомије.

Након завршеног радног дела уручени су сертификати, а потом је дружење настављено уз свечану вечеру.

У Одсеку за гастроентерологију не постоје листе чекања, сви пацијенти се збрињавају благовремено, а нова знања ће помоћи да се у наредном периоду унапреди свакодневни рад.

”Овом приликом желимо да изразимо захвалност за одличну организацију овог веома посећеног стручног скупа, као и за топло гостопримство.

Такође, захваљујемо руководству Опште болнице ”Студеница” и пословним партнерима који су нам и овога пута пружили неопходну подршку”, истичу гастроентеролошке сестре.