Прилог преузет са Портала РТВ Мелос

Светска здравствена организација, у сарадњи са Међународним удружењем за борбу против рака (UICC), сваког 4. фебруара традиционално обележава Светски дан борбе против рака.

У току је друга година трогодишње кампање (2025–2027) која у сaм центар пажње ставља особе оболеле од рака и њихова аутентична искуства у борби против ове болести.

Рак представља један од водећих глобалних јавно здравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању.

У 2022. години у свету је регистрованооко 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних исхода. Процене указују да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умру од неке малигне болести.

Рак плућа, дојке и дебелог црева водеће су локализације и у оболевању и у умирању. Рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавно здравствени проблем у појединим регионима света.

У условима растућег глобалног оптерећења раком, укључивање искустава особа које живе са раком у креирање програма представља важан корак ка унапређењу квалитета и доступности здравствене заштите.

За више информација: www.worldcancerday.org

У Србији се сваког 31. јануара традиционално обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања Националног дана без дувана упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дувана као и излагања дуванском диму.

Ове године, Национални дан без дувана се обележава под слоганом „Свакога дана без дувана” и посебно истиче значај афирмације окружења без дувана као и значај престанка употребе дуванских производа.

Резултати истраживања спроведеног у децембру 2023. године показују да више од трећине (37,9%) пунолетних грађана Србије старости 18–64 године пуши,

Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕСПАД 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година у Србији 32,5% младих у овом узрасту је пробало цигарету (31,5% младића и 33,3% девојака Пушење је чешће међу девојчицама 25,5% девојчица пуши наспрам 23,4% дечака.Учесталост свакодневног пушења цигарета  међу ученицима у Србији је већа од просека (7,9) и износи 13,1% и не разликује се по полу.

Електронске цигарете користило је 53,5% ученика првих и других разреда средњих школа барем једном у животу, што је више од просека у осталим земљама 44%.

Последице употребе дувана и изложености дуванском диму:

• Дувански дим угрожава новорођенчад и пре и после рођења
• Пушење у трудноћи повећава ризик за компликације у трудноћи. Угљен моноксид присутан у дуванском диму онемогућава да фетус који се развија добије довољно кисеоника
• Дуван је други водећи фактор оболевања од кардиоваскуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а 17% смртних случајева изазваних болестима срца и крвних судова настаје због употребе дувана и изложености дуванском диму
• Пушење повећава ризик обољевања од рака плућа и других малигних болести као што су рак усне и усне шупљине, ждрела, гркљана, једњака, желуца, мокраћне бешике, бубрега и мокраћовода, гуштераче, дебелог црева, јетре, грлића материце и акутна мијелоидна леукемија
• Удисање дуванског дима из околине значајно ремети нормално функционисање срца, крви и читавог васкуларног система. Чак и кратка изложеност дуванском диму из околине може да оштети зидове крвних судова
• Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине. Дувански дим из околине узрокује бројне здравствене проблеме код одојчади и деце, укључујући чешће и јаче нападе астме, респираторне инфекције, инфекције уха, и друге болести
• Код одраслих, дувански дим из околине узрокује, и коронарну болест срца, мождани удар (шлог) и рак плућа и бројне друге здравствене проблеме
• Непушачи који су изложени дуванском диму код куће или на послу имају за 25-30% већи ризик да развију коронарну болест срца
• Ризик оболевања од болести срца и крвних судова се повећава са сваком попушеном цигаретом
• Дуван не представља опасност по здравље само оних који га користе и оних који су изложени дуцванском диму већ се његови утицаји одражавају на оне који учествују у производњи дуванских производа као и на животну средину
• Постоји континуирано оштећење животне средине током свих фаза животног циклуса дувана, од припреме терена за гајење дувана, преко гајења, прераде дувана, производње дуванских производа и дистрибуције, до ефеката потрошње и отпада након употребе дуванских производа, чиме се угрожава и здравље становника укључујући и децу
• Цигарете загађују и угрожавају квалитет ваздуха, али и дуго након њихове употребе, када су угашене, наставља се штетан утицај по животну средину у облику не-биоразградивих филтера којих се милиони килограма одбацују сваке године и у облику честица дувана задржаних у затвореним па и отвореним просторима.

Мере контроле дувана

СЗО је након покретања Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО и првих резултата евалуација мера које она предлаже, 2008. године развила и предложила земљама потписницама конвенције пакет мера сврстаних у 6 стратегија, чији акроним је познат под називом „empauer“(MPOWER):

–   Monitor– Праћење учесталости пушења и превентивних политика;

–   Protect – Заштита људи од дуванског дима на јавним местима;

–   Оffer – Обезбеђење помоћи за одвикавање од пушења

–   Warn – Упозоравања на опасности од дувана путем сликовних упозорења на безличним паковањима дуванских производа (без знака робне марке) и мас-медијских камања;

–   Еnforce – Оснаживање забране рекламирања и промоције дуванских производа и спонзористава од стране дуванске индустрије;

–   Raise – Повећање пореза на дуванске производе.

Истраживања о преваленцији пушења указују на неопходност јачања примене свих мера контроле дувана. посебно код:

–  повећање акциза на цигарете (више ефеката по смањење преваленције пушења има ако се спроводи ненајављено; повећање цене цигарета за 10% смањује преваленцију за 4-8%);

–  боља регулација никотинских и неникотинских производа за инхалирање;

– увођење потпуне заштите становништва од изложености дуванском диму у угоститељским објектима и на отвореним просторима за забаву и рекреацију (паркови, плаже и сл);

–  увођење безличних паковања цигарета (без робног знака);

–  боља контрола забране продаје малолетницима;

–  боља контрола забране пушења на јавним местима;

– боља контрола забране оглашавања дуванских производа и забране промоције и спонзорстава од стране дуванске индустрије;

– боље регулисање забране директног и индиректног рекламирања дуванских производа на друштвеним медијима и забране њихове промоције на забавним и културним манифестацијама, филму, позоришту и сл;

– развој националних кампања за превенцију пушења у довољном трајању, са видљивошћу на националним фреквенцијама медија, за различите циљне групе;

– обезбеђење саветовања у свим домовима здравља и бесплатне фармакотерапије за одвикавање од пушења.

У јануару сваке године, почев од 2007. године, се обележава Европска недеља превенције рака грлића материце. Иницијатива је покренута од стране Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Cervical Cancer Association – ECCA), након чега је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Евроске недеље превенције рака грлића материце. Овај важан датум ће у нашој земљи бити обележен двадесети пут заредом, у периоду од 19. до 25. јануара 2026. године.

Хумани папилома вирус (ХПВ) одговоран је за готово све случајеве рака грлића материце. Природни ток ХПВ инфекције и биолошко понашање премалигних промена грлића материце омогућава превенцију карцинома грлића на више нивоа – мерама којима се спречава појава овог обољења, као и оним које омогућавају рано откривање премалигних промена, чиме се веома успешно зауставља даљи развој болести и њен фатални исход.

Циљ овогодишње кампање је да подстакне жене свих животних доби да размишљају о значају превенције рака грлића материце, да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.
Дуги низ година, и поред доказаних мера превенције, рак грлића материце наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања у женској популацији у нашој земљи. С обзиром да сваке године око 1.000 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, не изненађује податак да се Србија налази на неславном трећем месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести која се може спречити. Управо зато, неопходно је истаћи значај интензивирања активности којима се пажња жена усмерава не само на могућност, већ и на неопходност коришћења доступних мера превенције.
Један од значајних фактора у нашој популацији који доприноси  великој смртности од овог обољења јесте управо чињеница да је прва фаза ове болести углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово две трећине жена први пут јави гинекологу тек када је болест узнапредовала. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до продужења лечења и различитих компликација, а све то значајно повећава трошкове и умањује шансе за излечење.
Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу!
Редовни гинеколошки прегледи, спровођење програма организованог скрининга и вакцинација против ХПВ, имају највећи значај у превенцији ове болести!

ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО О РАКУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота, али се може јавити и у млађем или старијем добу.

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?

Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.

ЗНАЦИ И СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

·         крварење у току и након сексуалног односа

·         крварење између две менструације

·         продужено менструално крварење

·         крварење након менопаузе

·         појачани вагинални секрет и поред примењене терапије

·         поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића

·         бол у крстима или нози, отицање ногу

Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се свом гинекологу!

КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Основни фактор ризика је дуготрајана инфекција одређеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ).
Постоји преко 200 типова ХПВ-а, од којих око 40 изазива инфекције слузокоже полних органа код оба пола. Неки од њих узрокују промене у површинским ћелијама грлића материце из којих временом може да се развије рак грлића материце.
У 99,7% случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а (16 и 18), који су доказано онкогени!
Имајући у виду да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), сматра се да је најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак.
Већина земаља Европске уније је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД-а, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајно смањење броја инфицираних ХПВ-ом, ређа је појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код припадника оба пола.
У Србији активна имунизација против  ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, првенствено код деце седмог разреда основне школе (пре првог сексуалног односа). Младе жене могу да приме вакцину у до 26. а млади мушкарци до 21. године живота. Вакцина против ХПВ инфекције је у нашој земљи од јуна 2022. године бесплатна за децу оба пола, у узрасту од  9 до 19 година.
Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.

ДА ЛИ ЈЕ ХПВ ИНФЕКЦИЈА ЈЕДИНА КАРИКА У ЛАНЦУ НАСТАНКА КАРЦИНОМА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ ИЛИ САМО ЈЕДАН ОД ФАКТОРА РИЗИКА?

ХПВ инфекција је неопходан али не и довољан фактор ризика за настанак рака грлића материце!

КО ЈЕ ПОД ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ ОД НАСТАНКА ОВОГ КАРЦИНОМА?

Под високим ризиком од настанка рака грлића материце су жене:

• пушачи,
• са ослабљеним имуним системом (ХИВ инфекција, имуносупресивна терапија),
• које су рано ступиле у сексуалне односе (пре 16. године живота),
• које су имале велики број сексуалних партнера,
• које упражњавају сексуалне односе без заштите (кондома),
• које не иду на редовне контролне прегледе,
• које више година користе оралне контрацептиве,
• са прекомерном телесном тежином,
• са честим упалама вагине и материце.

ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ  МОЖЕ СПРЕЧИТИ?

Рак грлића материце није наследна болест и може се спречити!

ШТА ЈЕ РАНО ОТКРИВАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване дуготрајном вирусном инфекцијом, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.

Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.

Како се врши тестирање  Папаниколау тестом?

У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не ради у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.

Шта се дешава када дође резултат?

Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе, има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали.

Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.

КАКО МОЖЕТЕ ДА СМАЊИТЕ РИЗИК ОД НАСТАНКА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?

Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се малигно обољење развије. Што се промене раније открију, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успех је мање загарантован.

Запамтите, у почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома!
О карциному грлића материце, факторима ризика, превентивним прегледима и вакцини против ХПВ можете се детаљније информисати путем следећих едукативних материјала:

• превентивни прегледи лифлет
• све што треба да знате о превенцији ХПВ

Прилог РТВКВ – Градоначелник Краљева уручио поклоне за рођење божићних беба.